Udruženje 3e, Mreža inspektora Srbije i NALED lansirali su danas kampanju „Mesec voda“ tokom koje će svi zainteresovani građani, privreda i organizacije civilnog društva moći da putem sajta jpd.rs nominuju predloge za zaštitu vodnih resursa. Kampanja je deo projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“ koji sprovode NALED i Republički sekretarijat za javne politike, a podržava Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

​

Tokom kampanje predstavnici privrede, organizacije civilnog društva, jedinice lokalnih samouprava, inspektori, stručna javnost i svi zainteresovani građani će imati prilike da postanu deo širokog javno-privatnog dijaloga u okviru koga će moći da se upoznaju sa domaćom i evropskom regulativom u oblasti zaštite voda, najboljim praksama i rešenjima, ali i da sami ukažu na izazove i ponude preporuke za unapređenje sistema otpadnih voda, putem kontakt forme na vebsajtu www.jpd.rs.

​

Partneri na projektu pripremaju i analizu stanja upravljanja otpadnim vodama u Srbiji koja je kao potencijalna rešenja već identifikovala saradnju privrede i lokalnih samouprava na izgradnji pogona za prečišćavanje, usaglašavanje propisa i jačanje inspekcijskog nadzora, kao i mapiranje svih direktnih ispusta otpadnih voda u reke i kanalizaciju.

​

O tim i drugim potencijalnim unapređenjima zaštite voda razgovarano je i na današnjem vebinaru za privredu, posvećenom pravilniku koji će obavezu izveštavanja o ispuštenim vodama proširiti sa više od 860 (od kojih je tek 330 izveštavalo) na 4.500 preduzeća.

​

Naredna onlajn radionica sa predstavnicima referentnih laboratorija za ispitivanje kvaliteta voda planirana je za 15. decembar, a na poslednjoj (23.12) biće predstavljena analiza i preporuke dobijene kroz javno-privatni dijalog, dok će finalna analiza biti dostavljena javnosti i institucijama po završetku kampanje.

​

Tokom kampanje „Mesec voda“ želimo da upoznamo privrednike sa najboljim praksama koje će im pomoći da usklade poslovanje sa propisima. Evropska regulativa propisuje da preduzeća koja ispuštaju otpadne vode moraju da do 2025. svoje emisije usklade sa propisanim vrednostima i reše problem prečišćavanja. Dotad je potrebno da izrade akcioni plan prema kome će postepeno smanjivati količinu zagađenja i o tome izveštavati nadležne institucije. Uz to, važno je da unapredimo inspekcijski nadzor kroz eventualno spuštanje nadležnosti na lokalni nivo, jer poštovanje propisa u ovoj oblasti kontroliše samo šest republičkih inspektora – kaže Srđan Gajić, predsednik Udruženja za edukaciju, ekologiju i energetiku (3e).

​

Trenutno se u Srbiji prečišćava između 5% i 10% voda, a od ukupno ispuštenih 400 miliona kubnih metara godišnje, najveći deo dolazi iz domaćinstava, od kojih je manje od dve trećine priključeno na kanalizaciju. Sledi industrija koja je, prema podacima Zavoda za statistiku, u 2019. ispustila 119 miliona kubika.

​

Gajić ističe da veliki problem u ovoj oblasti predstavljaju nepoznavanje propisa i slaba komunikacija privrednika i lokalnih samouprava. Imajući u vidu velika ulaganja koja očekuju oba sektora, bolja saradnja je neophodna kako bi se došlo do najboljih rešenja za prečišćavanje i komunalnih i industrijskih voda.

​

Deo problema mogu da reše i lokalne samouprave razvojem svojih pogona. U proteklih nekoliko decenija izgrađeno je nešto više od 50 postrojenja od kojih je u funkciji oko 30, a tek desetak radi po najvišim standardima. Gradovi i opštine sa lokalnim pogonima imaju veću prednost u privlačenju ulaganja, jer investitorima štede milionske iznose na razvoju sopstvenih kapaciteta.

​

Pored 1,5 milijarde evra, koliko je neophodno za postrojenja, lokalne samouprave moraće da ulože i 2,5 milijardi u obnovu postojeće i izgradnju nove kanalizacione mreže, kako bi uspešno prikupile otpadne vode i usmerile ih u pogone za prečišćavanje. To bi pomoglo da se poveća broj domaćinstava koja su obuhvaćena nekim stepenom prečišćavanja otpadnih voda, a kojih je tek nešto više od 10%.

​

Trenutno se u Srbiji prečišćava između 5% i 10% otpadnih voda, a od ukupno ispuštenih 400 miliona kubnih metara godišnje, najveći deo dolazi iz domaćinstava, od kojih je manje od dve trećine priključeno na kanalizaciju. Sledi industrija koja je, prema podacima Zavoda za statistiku, u prošloj godini ispustila 119 miliona kubika. Najveći zagađivači su sektori prerađivačke industrije (47%), snabdevanja električnom energijom (42,3%) i rudarstva (10,7%).