Together
Let`s Work
Predlozi za unapređenje zaštite voda
Krivaja već godinama služi kao kanal za industrijske i otpadne vode
redni broj 9
22.12.2020.
OPIS PROBLEMA
Reka Krivaja do nedavno (pre 10 godina) je na čitavom toku od 109 kilometara bila čista, sa bogatim fondom flore i faune, a iako je široka svega nekoliko metara, generacije Iđošana su baš u njoj naučile da plivaju. Velika industrijska postrojenja na izlazu iz Bačke Topole u Krivaju godinama ispuštaju otpadne vode, a neprijatni mirisi ovih dana uznemiruju građane opštine Mali Iđoš, Bačke Topole i Srbobrana. Prijave nadležnim inspekcijama nemaju efekta, jer zagađivače štiti Vvladina uredba o graničnim vrednostima emisije zagađujućih materija u vode, U 20 km toka reke kroz opštinu Mali Iđoš sada praktično nema života, a nema ni naznaka da će dalje zagađivanje ubrzo biti zaustavljeno.
PREDLOG REŠENJA
Da se obavezuju industrijska postrojenja na izlazu iz Bačke Topole, da izgrade prečistače otpadnih voda, što pre je i tako omogući dostojan život u navedenim naseljima.
Nedovoljno edukovano stanovništvo
redni broj 8
22.12.2020.
OPIS PROBLEMA
Običan građanin nema adekvatno znanje o tome koliko njegove svakodnevne aktivnosti utiču na zagađenje životne sredine, a time i vode. Neretko se vidi kako razne otpadne vode ljudi izlivaju u atmosfersku kanalizaciju, otpad iz septičkih jama (pogotovu u selima kod pojedinaca sa velikim brojem stoke) upitno je gde odvoze i ispuštaju, septičke jame koje su prezasićene (pojedinci rešavaju problem direktnim odvodom otpadnih voda u kanale za navodnjavanje), neadekvatno trošenje i opterećivanje vode za piće (bespotrebno zalivanje trotoara, dvorišta itd, kao i neadekvatno korišćenje kućne hemije), izgradnja objekata (vikendica) u zoni vodozahvata.
PREDLOG REŠENJA
Poboljšati proces edukacije stanovništva (od vrtića i škola, do organizovanja predavanja za odrasle, podela edukativnih flajera uz račune za vodu i sl.). Uvesti kontrolu registrovanih poljoprivrednih gazdinstva. Čišćenje septičkih jama da bude samo nadležnost komunalnih službi, a kažnjavati pojedince koji to obavljaju na svoju ruku. Poboljšati rad komunalne i građevinske inspekcije na lokalnom nivou, ali takođe i uvesti jaču kontrolu rada iste od strane države. Ubrzati rešavanje problema izgradnje kanalizacionih sistema i prečistača. Dati podsticaje domaćinstvima za kupovinu i ugradnju prečistača otpadnih voda.
Enormno zagađenje Svrljiškog Timoka
redni broj 7
22.12.2020.
OPIS PROBLEMA
Svrljiški Timok, nekada čista i pitka reka danas predstavlja izuzetno zagađenu reku, pogotovo u svom donjem toku. Pored otpada iz domaćinstava najveći problem predstavlja industrijsko zagađenje i zagađenje otpadnim vodama koje se putem kanalizacione mreže grada Svrljiga direktno ispuštaju u rečni tok. Izvorišni krakovi Svrljiškog Timoka kao i manji vodotokovi koji se ulivaju u isti spadaju u prvu klasu voda tako da su oni i danas nastanjeni autohtonim vrstama životinja. Problem se uočava sa prvim naseljenim mestima koja gravitiraju samom rečnom sistemu Svrljiškog Timoka. Otpad iz domaćinstava uglavnom završava u rečnom koritu ili blizu rečnog korita, tako da u vreme velikih voda uglavnom završi u samom vodotoku. Veći problem predstavlja išpuštanje otpadnih voda, fekalnih i voda iz industrije direktno u kanalizaconu mrežu, koja se na kraju bez ikakvog tretmana uliva u Svrljiški Timok. Na taj način voda Svrljiškog Timoka nizvodno od Svrljiga biva svrstana u četvrtu kategoriju voda. Ukoliko bi se ovaj problem sistemski rešavao Svrljiški Timok bi mogao u budućnosti da predstavlja pravi raj na zemlji, jer je na svom donjem toku na dužini od 15 kilometara urezao jednu od najlepših klisura naše zemlje.
PREDLOG REŠENJA
Rešenje ovakvog problema je vrlo jednostavno. Dva osnovna uočena problema su sledeća: Prvi se ogleda u tome da javno komunalno preduzeće iz Svrljiga, čiji je osnivač lokalna samouprava, nema kapaciteta, ljudstva i sredstava da obuhvati i organizuje odvoženje i deponovanje otpada iz domaćinstava koja se nalaze u naseljenim mestima koja su smeštena uz sam Svrljiški Timok ili vodotokove manjih reka koje cine rečni sistem Svrljiškog Timoka. Problem bi se rešio ukoliko bi Javno komunalno preduzeće u budućnosti moglo da obezbedi nedostajaću tehniku u vidi kamiona za odvoz smeća, dovoljan broj kontejnera i kanti, kao i najbitniju stvar, dovoljna novčana sredstva za upošljavanje novih radnika. Trenutni broj radnika za izvođenje ovakvog posla nije dovoljan.
Drugi i najveći problem je ispuštanje otpadnih voda direktno u vodotok. Problem bi se najlakše rešio izgradnjom i puštanjem u rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Prednost Svrljiga je u tome što je osamdesetih godina prošlog veka izgrađeno postrojenje za preradu i prečišćavanje otpadnih kanalizacionih voda, međutim to postrojenje nikada nije pušteno u rad. U međuvremenu zbog znatnog propadanja ono je izgubilo svoju funkciju ali je važna stvar da su svi vodovi otpadnih voda dovedeni na jedno mesto te bi to u budućnosti prilikom izgradnje novog postrojenja bila izuzetna olakšavajuća okolnost.
Ostala zagađenja kao što su na primer zagađenja upotrebom hemijskih sredstava u poljoprivredi, korišćenje septičkih jami i slično predstavljaju minoran problem u odnosu na ova dva glavna problema zagađenja Svrljiškog Timoka