Search
  • 3e Tim

KOLUMNA Srđan Gajić za "Blic Biznis": KAKO REŠITI PROBLEM OTPADNIH VODA?


Agencija za zaštitu životne sredine nedavno je predstavila nacrt novog pravilnika u oblasti upravljanja otpadnim vodama. Novim pravilnikom povećaće se broj privrednih subjekata koji će biti u obavezi da dostavljaju izveštaje o merenjima količine i kvaliteta voda koje ispuštaju.

Iako se prethodno ova obaveza odnosila na oko 860 preduzeća (mada tu obavezu nije poštovala ni polovina), sada će isto morati da čini od 4.000 do 5.000 pravnih subjekata. Svi ovi podaci mogu se u budućnosti koristiti za bolje kreiranje strategije. To je značajan korak u pravcu zaštite vodenih resursa i biće važno pomoći privredi da razume buduće obaveze i zašto je važno da imamo pouzdane podatke o kvalitetu vode koju upotrebljavaju i ispuštaju, kao i da razvijemo jedinstveni registar zagađivača.


Brzo prilagođavanje je potrebno imajući u vidu i obaveze koje nam Evropska unija nameće po pitanju usklađivanja privrede sa dozvoljenim emisijama otpadnih voda do 2025. godine (rok za lokalne samouprave je 2040. godina). Za kompanije koje još nisu počele da rade na obezbeđivanju postrojenja za tretman otpadnih voda, ovaj rok je praktično iza ugla. Posledica izostanka aktivnosti na smanjivanju količine otpadnih voda neminovno povlači i plaćanje odgovarajućeg iznosa naknade za zagađivanje.


Srbija nije zemlja bogata vodama jer poseduje svega 1.500 metara kubnih vode po stanovniku, što je ispod donje granice EU koja je postavljena na 2.500 m3 i mora da povede više računa o načinu korišćenja. U poslednjih sedam godina prosečno se prečisti oko 8% komunalnih voda. Jedan od razloga jeste nedovoljno postrojenja za prečišćavanje - samo tri grada imaju kompletne pogone, dok najveći gradovi nemaju nijedan. Beograd je jedini glavni grad u Evropi koji nema sistem za preradu otpadne vode. Pored toga, problem predstavlja i nedovoljna pokrivenost kanalizacionom mrežom. Primera radi, samo u prestonici postoji više od 180 direktnih industrijskih i komunalnih ispusta u reke.


Potencijalna rešenja za upravljanje otpadnim vodama


Vođeni željom da voda ne postane privilegija u budućnosti, Udruženje "3e", Mreža inspektora Srbije i NALED pokušali su da identifikuju uzroke i pruže rešenja za upravljanje otpadnim vodama, a priliku za to imali su svi zainteresovani građani u okviru nedavno organizovane kampanje "Mesec voda".


Glavni razlog za nedostatak pogona za prečišćavanje treba tražiti u ogromnim finansijskim izdacima koje zahteva izgradnja i održavanje. Procena je da će Srbiji za zaštitu voda u narednih 16 godina biti potrebna ulaganja od 5,4 milijarde evra. Za privredu, pogotovo mala i srednja preduzeća, koja imaju obavezu da usklade svoje emisije otpadnih voda, podsticajne mere države biće potrebnije više nego ikada.


Sredstva za izgradnju 28 postrojenja za prečišćavanje voda odobrena od banke Saveta Evrope početkom godine, predstavljaju jedan od načina podrške lokalnim samoupravama. Model obezbeđivanja novca iz evropskih fondova jeste pravi put za podršku gradovima i opštinama. Uz to, ohrabruje podatak da je izgradnja postrojenja u završnoj fazi u Leskovcu, Vrbasu, Raškoj, Vranju, Aleksincu i Kruševcu. Priprema investicije je u toku za još sedam gradova. Međutim, treba imati u vidu da nam nedostaje više od 300 takvih postrojenja. Procena je da je za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda potrebno 1,5 milijardi evra. Uz to, postoji i određeni broj lokalnih samouprava koje bi najpre trebalo da razviju kanalizacionu mrežu, a ta ulaganja zahtevaju mnogo veća sredstva nego što su sama postrojenja.


Imajući u vidu da je usaglašavanje sa standardima životne sredine veliko investiciono ulaganje, rešenje vidimo i u kooperaciji privrede i lokalnih samouprava. Takođe, u fazi izrade je i Vodič koji će na jednom mestu obuhvatiti sve informacije koje jedna kompanija treba da ima prilikom donošenja odluke o izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda – korake od planiranja do izgradnje, uključujući postupak izveštavanja Agencije za zaštitu životne sredine, izradu akcionog plana i sl.


Drugi jednako ozbiljan problem predstavlja manjak kapaciteta za nadzor nad primenom propisa – šest republičkih inspektora ne može fizički da pokrije celu teritoriju Republike Srbije, što predstavlja krajnje nemoguće rešenje, koje je potrebno promptno izmeniti. Početkom godine najavljeno je zapošljavanje 28 novih republičkih inspektora, što je dobro, ali ne i dovoljno. Rešenje ovog problema iziskuje uslovno spuštanje ingerencija sa republičke inspekcije na lokalne samouprave u onim gradovima i opštinama u kojima postoji mogućnosti da se nesmetano preuzmu obaveze i dovoljno sredstava za njihov rad. Ohrabrujemo i podstičemo međuopštinsku saradnju – ukoliko jedna lokalna samouprava nema dovoljno inspektora ili nema mogućnosti, može zatražiti pomoć druge lokalne samouprave.


Podjednako veliku pažnju treba posvetiti edukaciji i podizanju ekološke svesti svakog člana društva, jer napredak možemo ostvariti samo ako smo u ovome zajedno, sinergijom.

Voda je prvi i osnovni uslov života na zemlji, zato ga moramo čuvati jer je potreba sve veća, a resursa sve manje.


Piše: Srđan Gajić, predsednik Udruženja za edukaciju, ekologiju i energetiku (3e)





40 views0 comments

Recent Posts

See All