Ekološki intervjui u doba korone/ Olivera Kikanović, inspektorka za zaštitu životne sredine Gradske

Da li nam možete dati ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?


Rast i razvoj industrijske aktivnosti povećao je pritisak na životnu sredinu usled relativno zastarele, zagađujuće tehnologije koja je u upotrebi u brojnim delovima industrijskog sektora. Sektor energetike predstavlja najvećeg zagađivača, jer koristi energente koji sagorevaju u zastareloj opremi, uz nedovoljnu primenu odgovarajućih tehnologija za smanjenje zagađenja. Velika industrijska raznovrsnost u zemlji kao, individualna ložišta i saobraćaj rezultiraju ispuštanjem različitih zagađujućih materija u vazduh.


Intenzivna poljoprivredna proizvodnja u Srbiji uzrokuje zagađenje zemljišta i stvara problem eutrofikacije vode. Narušen kvalitet vodnih resursa u većem delu zemlje je delimično uzrokovano lošim stanjem infrastrukture u oblasti zaštite životne sredine u vezi sa upravljanjem otpadom, vodosnabdevanjem i otpadnim vodama i ograničenom utrošku na održavanje i sanaciju u javnom i privatnom sektoru.


Zaštita životne sredine je svakako jedna od ključnih elemenata za pristupanje Evropskoj uniji. Poglavlje 27 se bavi tom oblašću – kvalitetom vode, vazduha i tla. Za uspeh u ovom poglavlju potreban je kolektivni napor kako bi se ispunili svi definisani ciljevi.

Grad Šabac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji svoj otpad odlaže na regionalnu deponiju, čiji su osnivači grad Šabac i Sremska Mitrovica, čime je rešen dugogodišnji problem pravilnog odlaganja otpada za više od 200 000 stanovnika Srema i Mačve.


Kao jedna od retkih lokalnih samouprava, Šabac ima moderno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Dnevno u postrojenje stigne i preradi se oko 17.000 metara kubnih kanalizacionih i industrijskih otpadnih voda. Na taj način, pored reke, čuvaju se i bunari, zemljište i rezerve zdrave pijaće vode. Investiciju vrednu oko 20 miliona evra finansirala je Evropska unija, a za celokupan posao od projekta, izgradnje do probne faze i punog rada postrojenja potrebno je desetak godina.


Recite mi kakvu ste saradnju imali sa bivšom administracijom Ministarstva zaštite životne sredine i šta očekujete od nove, koja sada radi?


Saradnju bih mogla oceniti kao korektnu, kada su u pitanju povereni poslovi. Smatram da ćemo sa novom administracijom ostvariti još bolje rezultate, budući da je koordinacija poslenjih nekoliko meseci znatno kvalitetnija. Preko potrebno najavljeno jačanje kapaciteta u oblasti inspekcijskog nadzora, u znatnoj meri će doprineti kvalitetnijem sprovođenju propisa u oblasti zaštite životne sredine, ali i intenzivniji nadzor kod velikog broja ,,manjih” zagađivača, koji su, zbog nedostatka kapaciteta vrlo često bili izvan planova inspekcijskog nadzora.


Uveliko traje pandemija korone virusa. Кažite mi koliko je uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?


Vanredna situacija i borbi protiv pandemije, uticala je kako na lične tako i na profesionalne obaveze.


Novonastala situacija neretko je iziskivala dodatno angažovanje radi kontrole primene i poštovanje mera prevencije širenja virusa. Znatno veći obim posla uz visok rizik i ogromnu odgovornost prema lokalnoj zajednici.

Grad Šabac se istakao po solidarnost i empatiju prema najugroženijima u toku trajanja pandemije koronavirusa. U danima kada je bilo potrebno da najugroženiji ostanu u svojim domovima kako se ne bi zarazili koronavirusom, pomoć volontera i volonterki nije izostao.


Veliku zahvalnost dugujemo brojnim firmama, kao i drugim donatorima koji su pomogli, ali i danas aktivno učestvuju u borbi protiv zajedničkog neprijatelja. Tokom 2020. godine, inspekcija za zaštitu životne sredine realizovala je svega 20 odsto redovnih inspekcijskih nadzora, dok je broj vanrednih nadzora bio znatno veći u odnosu na 2019. godinu. Novonastala situacija uzrokovala je otežanu komunikaciju između inspekcijskih službi i građanstva što se odrazilo i na kvalitet inspekcijskog nadzora, budući da su se u borbu protiv kovid-19 uključile brojne inspekcije koje do sada nisu imale nadležnost da kontrolišu primenu i poštovanje mera prevencije širenja virusa. Kontakt sa javnošću održavan je elektronskim putem, kao i putem telefona, dok su se aktivnosti monitoringa vazduha i buke, odvijali prema planu. Građani su svakodnevno mogli da se informišu o stanju kvaliteta vazduha i životne sredine preko portala Grada. Tokom 2020. godine, izostale su savetodavne posete, kao jedna od ključnih instrumenata za uvođenje mladih privrednih subjekata u zakonodavne okvire.


Komunalne i industrijske vode koje se ispuštaju bez prethodnog tretmana glavni su zagađivači vodotokova, a o ovom problemu brine samo šest republičkih inspektora u Srbiji. S obzirom na manjak republičkih inspektora, postavlja se pitanje, u kojoj meri postojeći inspekcijski organi iz oblasti zaštite životne sredine, mogu da zaštite zdravlje građana?


U Srbiji se godišnje prečisti samo 16 odsto otpadnih voda ispuštenih u kanalizaciju i u 168 gradova i opština postoji tek četrdesetak pogona za prečišćavanje od kojih je većina zastarela.

Prema procenama, za zaštitu voda u narednih 16 godina, potrebno uložiti 5,4 milijarde evra. Najveći trošak je izgradnja postrojenja za prečišćavanje, a u borbi protiv zagađenja trenutno ne postoje stimulativne mere za privredu. Uloga inspekcije je bitna, ali nema dovoljno inspektora da kontrolišu veći broj kompanija, a otežava i to što ne postoji baza podataka zagađivača.

Neophodno je da se poveća broj inspektora, da se oni usavršavaju i podstiče saradnja između srodnih službi. Jačanje efikasnosti inspekcijskog nadzora treba osigurati i kroz adekvatnu kaznenu politiku. Dok neki privredni subjekti kod nas sprovode investicije koje spadaju u primere najbolje prakse i regionalno, dotle drugi nisu ni dovoljno upoznati sa obavezama koje imaju i koje im tek predstoje u funkciji zaštite voda. Privredni subjekti su dužni da svoje emisije usklade sa graničnim vrednostima najkasnije do 31. decembra 2025. godine.


Vi ste iz Šapca, grada koji ima moderno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda koje funkcioniše. Kažite nam koji su kapaciteti šabačkog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda?


Otpadne vode više se ne ulivaju u Savu kod Šapca. Grad je jedan od samo tri u Srbiji koji ima postrojenje za prečišćavanje. Višefazni projekat od velike važnosti za očuvanje životne sredine, finansiraju Evropska unija, Republika Srbija i lokalna samouprava.


Dnevno u postrojenje stigne i preradi se oko 17.000 metara kubnih kanalizacionih i industrijskih otpadnih voda. Otpadna voda se u drugoj fazi pomoću bakterija prerađuje u gasove koji nisu opasni po životnu sredinu, odnosno krajnji produkt ovog uređaja je azot.

Godišnje se oko 5.000 tona mulja zbrinjava u skladu sa Zakonom. Može se koristiti za kompostiranje ili u drugoj fazi, proizvodnju električne energije. Realizacijom ovog projekta, naš grad šalje jasnu poruku građanima da brinemo o zdravlju budućih generacija. Svi postojeći privredni subjekti koji posluju na teritoriji našeg grada i budući investitori, morali bi da ulože duplo više sredstava u ekologiju, svako od njih bi morao da ima sopstveno postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Na teritoriji grada Šapca, privrednici sada imaju obavezu da obezbede samo postrojenje za predtretman.


Investiciona vrednost projekta: (EU Tehnička pomoć (Priprema projekta, nadzor, FOPIP): 1.275.000 evra, EU Radovi (PPOV linija vode): 8.593.374 evro, MPŠVP – Direkcija za vode (Pumpna stanica Glavna, izgradnja obaloutvrde, PPOV Linija mulja): 4.592.000 evra, MRDLSG/NIP (Vezni cevovod PS Glavna PPOV, linija mulja PPOV, dogradnja PPOV i proširenje ulazne građevine): 2.731.000 evra, Grad Šabac (Priprema projekta, nadzor, ostali radovi): 1.100.000 evra).


U javnosti se često čuje za pojam inspekcijskog nadzora u životnoj sredini. Običan građanin je često zbunjen ili uopšte ne zna kako se može pokrenuti inspekcijski nadzor. Možete li nam reći šta je neophodno i kako se pokreće inspekcijski nadzor u životnoj sredini?


Ne postoje bitne razlike u pokretanju inspekcijskog nadzora u životnoj sredini u odnosu na druge inspekcijske službe. U skladu sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru postupak inspekcijskog nadzora pokreće se i vodi po službenoj dužnosti ili povodom zahteva nadziranog subjekta za vršenje inspekcijskog nadzora, kao i povodom zahteva drugog lica kome je posebnim zakonom priznato svojstvo stranke u postupku. Kod ocene o postojanju razloga za pokretanje postupka po službenoj dužnosti inspektor uzima u obzir predstavke građana i pravnih lica koje imaju dejstvo inicijative za pokretanje postupka, a podnosioci tih inicijativa nemaju svojstvo stranke u postupku koji se može pokrenuti na osnovu te inicijative.


Pomenuti Zakon daje ovlašćenja inspektoru da prilikom inspekcijskog nadzora izriče određene mere, uloga inspekcija, pre svega, treba da bude preventivna, a ne usmerena na kažnjavanje privrednih subjekata, dok se represivne upravne mere i radnje preduzimaju samo kada se preventivnom merom ne može obezbediti postizanje cilja inspekcijskog nadzora. Inspekcijski nadzor počinje uručenjem naloga za inspekcijski nadzor nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu. Ako nadzirani subjekat, odnosno prisutno lice odbija uručenje naloga za inspekcijski nadzor, smatra se da inspekcijski nadzor počinje pokazivanjem naloga i predočavanjem njegove sadržine nadziranom subjektu, odnosno prisutnom licu. Kada u skladu sa zakonom nalog za inspekcijski nadzor nije izdat (član 16. st. 8. i 9. Zakona), inspekcijski nadzor počinje preduzimanjem prve radnje inspektora s tim ciljem.


Iako je krajem oktobra prošle godine u Šapcu postavljena moderna mobilna stanica za merenje kvaliteta vazduha, ipak je nedavno ispred Gradske uprave protestvovalo oko stotinu Šapčana zbog zagađenja vazduha. Kakav je kvalitet vazduha u Šapcu?


U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji je povećana pažnja javnosti i svest o potencijalno veoma štetnim efektima zagađenog vazduha. Loš kvalitet vazduha predstavlja jedan od najznačajnijih problema u urbanim sredinama, čiji su uticaji na zdravlje ljudi i životnu sredinu, veoma štetni.

Aerozagađenje i njegovog uticaja na zdravlje ljudi, naveli su brojne gradove u Srbiji da planiraju kratkoročne, ali i dugoročne mere za borbu protiv zagađenja vazduha i zaštitu javnog zdravlja. Na Trgu šabačkih žrtava puštena je u rad mobilna automatska merna stanica za kontrolu kvaliteta vazduha, u saradnji Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije i Grada Šapca. Na njoj se beleže povećene koncentracije PM 10 i PM 2,5 čestica, što se može dovesti u vezu sa individualnim ložištima. Aglomeracija Šabac predstavlja kombinaciju gradskog, industrijskog i ruralnog tipa aglomeracija. Problem aerozagađenja postoji u gradskom i prigradskom području aglomeracije u zoni uticaja industrije.

Ruralno područje prigradskih naselja Mišar, P. Pričinović i Jevremovac je više osunčano i bolje provetreno, sa izrazito slabijim intenzitetom emisije zagađujućih materija iz saobraćaja, ložišta i industrije, tako da na njemu nije zastupljen problem aerozagađenja (postoje samo saznanja o povremenim zagađenjima vazduha, kao posledica aktivnosti lokalnog stanovništva na uređenju poseda, upravljanja otpadom, zagrevanja objekata, odvijanje saobraćaja…).


U okviru granica gradskog naselja Šabac nalazi se privredni subjekti „ELIXIR ZORKA-MINERALNA ĐUBRIVA“ d.o.o. Šabac i „HBIS GROUP Serbia Iron & Steel“ d.o.o. Beograd – ogranak u Šapcu, „Železara Smederevo“ d.o.o.- ogranak Šabac – proizvodnja belih limova, kao i Javno komunalno preduzeće „Toplana“ sa toplanama na Trkalištu i u Benskoj Bari. Na kvalitet vazduha u gradu Šapcu utiču prvenstveno emisije zagađujućih materija iz:


1. Kotlarnica i individualnih ložišta,

2. Saobraćaja,

3. Industrije,

4. Polen (specifično zagađenje).


Ispitivanje emisije zagađujućih materija iz stacionarnih izvora obuhvata određivanje masenih koncentracija i masenih protoka sledećih materija: oksida sumpora SO2, oksida azota izraženih NO2 i ukupnih praškastih materija.

Mobilni izvori zagađenja su prevozna sredstva sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem (automobili, autobusi, transportna vozila, građevinske i poljoprivredne mašine…).

U toku 2020. godine u gradu i gradu Šapcu registrovano je povećano prisustvo čađi (ukupno 51 dan), koncentracija suspendovanih materija – frakcija PM10 (decembar mesec), koncentracija fluorovodonika (mart mesec) i koncentracija taložnih materija (decembar mesec), dok su ostale ispitivane materije bile u okviru Zakonom dozvoljenih vrednosti tokom cele godine.


Osnovni problem aglomeracije Šabac koje se odnose na kvalitet vazduha su industrijska postrojenja smeštena u Istočnoj radnoj zoni, od kojih su većina IPPC postrojenja. Pored gradskih toplana koje koriste, kada je u pitanju aerozagađenje najprihvatljiviji energent, prirodni gas, u aglomeraciji Šabac postoji veliki broj individualnih ložišta koji kao energente koriste drvo i ugalj. Procenjuje se da na području grada ima više hiljada lokalnih ložišta. Dimni gasovi iz njih se pretežno zadržavaju u najnižim (prizemnim) delovima atmosfere, zbog relativno niskih dimnjaka (7-10m), što je naročito izraženo u periodima nepovoljnih klimatskih uslova, odnosno temperaturne inverzije. Pored navedenih problema, na teritoriji aglomeracije Šabac ukrštaju se dva značajna državna puta Ib reda. Velika frekvencija saobraćaja dovodi do povećane emisije zagađujućih materija u vazduh. Veliki je broj vozila sa pogonom na dizel, koja predstavljaju značajne zagađivače. Takođe, evidentan je problemi reemisije nataloženih čestica koje su nosioci zagađujućih materija. Mora se imati na umu da zagađenje vazduha, kao i ostale vrste zagađenja, nisu nastale tokom kratkog vremenskog perioda, te samim tim, sanacija njihovog dejstva, kao i otklanjanje uzroka u skladu sa nacionalnim pravnim okvirom i najboljim dostupnim tehnologijama i primerima, se ne može izvršiti u kratkom vremenskom okviru, već zahteva suštinsku i detaljnu pripremu, planiranje i sprovođenje kako kratkoročnih tako i dugoročnih mera, koje imaju za cilj pozitivne posledice po zdravlje i dobrobit građana.


Šta Vi mislite o konceptu zelene ekonomije i ima li šanse da zaživi u Srbiji?


Prirodni resursi su ograničeni i njihovo nekontrolisano korišćenje može da izazove propast ekonomije i krah društva, ako se pitanje čuvanja resursa i zaštite životne sredine ne postavi kao najviši prioritet. Smanjenje potrošnje energije i efikasno upravljanje energijom, smanjenje zagađenja životne sredine i emisije ugljen-dioksida i povećanje učešća obnovljivih izvora energije su važni ciljevi koji se postavljaju kako ispred građana, vlasnika kapitala tako i ispred države. Zelena ekonomija predstavlja način za privredni rast i razvoj i napredak u blagostanju ljudi u skladu sa održivim razvojem.

Potencijali:

Prvi od ključnih faktora na nivou javnih politika, koji je važan za razvoj cirkularne ekonomije, jeste ugradnja njenih principa u strateški okvir kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou.

Drugi bitan faktor je povezivanje aktera, odnosno stvaranje platformi zainteresovanih strana na nacionalnom, a možda još važnije i na lokalnom nivou, jer se samo kroz umrežavanje, saradnju i sagledavanje cirkularnih politika iz ugla privrede, građana i javnog sektora, može očekivati donošenje odluka koje maksimiziraju napore u pravcu uvođenja cirkularne ekonomije.

Angažman građana, i individualni nivo svesti je još jedan od važnih faktora kada je reč o prelasku lokalnih privrednih subjekata sa linearnog na cirkularni vid poslovanja. Ovaj faktor može da bude podsticaj za cirkularnu ekonomiju, u zavisnosti od nivoa svesti građana i njihove spremnosti da aktivno učestvuju u realizaciji lokalnih politika. Podsticaji su još jedan važan faktor za uspešnost koncepta cirkularne ekonomije. Lokalne samouprave, spremne da podrže prelazak na cirkularnu ekonomiju i njen razvoj u lokalnom privrednom okruženju, podjednak značaj treba da daju podsticajima privrednim subjektima i građanima. Podsticaji za privredu se mogu ogledati u olakšavanju administrativnih procedura i drugim vrstama finansijske i ne finansijske pomoći na osnovu lokalnih strateških dokumenata, a za građane treba predvideti smanjenje računa za komunalne usluge ili druge vrste benefita za racionalno i ponašanje u skladu sa principima cirkularne ekonomije. U oblasti upravljanja (komunalnim) otpadom, potencijali se odnose na unapređenje model primarne selekcije – odvojenog sakupljanja otpada, kako bi se obezbedio što čistiji materijal (sekundarne sirovine) za dalji proizvodni proces, otvarajući istovremeno na taj način i mogućnost za nova radna mesta.

Ograničenja:

U regulatornom smislu implementacija cirkularne ekonomije u Srbiji zahteva kreiranje i usaglašavanje nacionalnih planskih dokumenata, izmene i dopune zakona (po sektorima) i tehničkih propisa, promociju dobrovoljnih instrumenata, uvođenje ekonomskih instrumenata u skladu sa budžetskim planiranjem i razvoj mehanizama za praćenje implementacije propisa koji doprinose održivom korišćenju resursa. U institucionalnom smislu neophodan je jedinstven stav predstavnika izvršne vlasti i Parlamenta u kreiranju politike održivog korišćenja resursa u kontekstu cirkularne ekonomije. Neophodno je promeniti resursnu politiku na taj način što će država kroz različite mere uticati na očuvanje prirodnih resursa i staviti akcenat na održivu ponovnu upotrebu već korišćenih resursa i materijala.

Istraživački potencijali naučne zajednice ne koriste se u dovoljnoj meri za doprinos razvoja industrije i cirkularnog dizajna u procesu proizvodnje. Nizak je nivo svesti o potencijalima otpada kao sirovine za proizvodnju, a tržište sekundarnih sirovina nerazvijeno. Nedostaje obučeni kadar kod predstavnika industrije i privrede za nove poslovne modele u cirkularnoj ekonomiji.

Nepoštovanje vremenskog okvira od strane izvršne vlasti i neagilnost u kreiranju javnih politika, može usporiti tranziciju i negativno uticati na podsticanje privrede ka novim investicijama. Nedovoljno razvijeni kapaciteti na lokalnom nivou, ali i velike razlike u ekonomskoj moći u različitim regionima u Srbiji. Nedovoljno je razvijena infrastruktura i ekonomska opravdanost za poslovno povezivanje između preduzeća. Nedovoljno poznavanje industrije o novim poslovnim modelima i izvorima finansiranja industrije za promenu načina poslovanja u kontekstu cirkularne ekonomije. Tranzicija ka zelenoj ekonomija podrazumeva učešće svih aktera kako na nacionalnom i lokalnom tako i na individualnom nivou (neučešće ili zapostavljanje bilo kog aktera je ograničavajući faktor.

Pasivnost ili u nekim slučajevima i nespremnost građana da prihvate modele ponašanja drugačije od ustaljenih, mogu biti ozbiljna prepreka za napredovanje cirkularne ekonomije. Ozelenjavanje podrazumeva i dodatne troškove, pa je pitanje koliko građani, vlasnici kapitala, ali i država, imaju sredstava da se uključe u ovaj proces.

Sve prethodno navedeno definiše zelenu i cirkularnu ekonomiju kao koncept zelenog rasta u skladu sa strategijom održivog razvoja. To je koncept novijeg datuma, koji nema alternativu i koji u praksi još uvek nije zaživeo kao dominantan model.

U suštini, ekonomski rast bi trebalo da bude odvojen od pritisaka na životnu sredinu u cilju održavanja otpornosti ekosistema i sprečavanja i smanjivanja negativnih uticaja na ljudsko blagostanje. Dobici u efikasnosti resursa će biti od ključnog značaja. Procenjuje se da bi poboljšanje materijalnog korišćenja resursa značajno smanjilo potrebu za eksploatacijom prirodnih resursa.

Da bi se postigao cilj 0 posto otpada, potrebno je uključiti nauku za istraživanja mogućnosti primene mehaničkih, hemijskih, termičkih, bioloških i svih drugih vrsta tretmana. I na kraju, biće važno da se poveća istraživački napor kako bi se razvili modeli i druge alatke za analizu socio-ekonomskih i ekoloških interakcija i kompromisa.


Кako i na koji način podići nivo svesti o zaštiti životne sredine kod građana?


Očuvanje i zaštita životne sredine danas zauzima veoma važno mesto u razvijenim društvima, a postepeno zauzima i sve značajnije mesto u zemljama koje se nalaze u razvoju ili manje razvijenim društvima i njihovim pravnim sistemima. Očuvanje životne sredine i njena efikasna zaštita, predstavlja „ispit zrelosti“ savremenih društava, od kojeg zavisi kvalitet života sadašnjih, a posebno budućih generacija.


Nedovoljno razvijen nivo svesti građana o potrebi zaštite životne sredine posledica je:

  1. nedovoljne zastupljenosti ovog vida obrazovanja u planovima i programima, počevši od predšolskih ustanova, pa do viših instanci obrazovanja;

  2. nedostatka i nedovoljne dostupnosti nastavnih materijala;

  3. nedovoljne dostupnosti neformalnih vidova obrazovanja u datoj oblasti;

  4. nepostojanja informacionog sistema;

  5. nepostojanja visokog opšteg obrazovnog nivoa i niskog životnog standarda stanovništva.

U formiranju ekološke kulture savremenog čoveka važnu ulogu ima sistem ekološkog obrazovanja i vaspitanja. On se nalazi u procesu stvaranja, a njegova neophodnost više je nego očevidna.

Ekološko obrazovanje predstavlja shvatanje problema očuvanja životne sredine. Široki dijapazon ekološkog obrazovanja omogućava neophodnu sintezu znanja, umenja i navika iz prirodnih i društvenih nauka.

Obrazovno-vaspitni proces u funkciji zaštite i unapređivanja životne sredine predstavlja svesno i plansko razvijanje znanja o čovekovoj sredini u toku čitavog života, koje ima za cilj razvijanje svesti o osnovnim karakteristikama čovekove sredine, odnosa u njoj i odnosa prema njoj, na osnovu koje će čovek težiti očuvanju i unapređivanju sredine. Ekološko obrazovanje treba da pruži veoma sigurna znanja o osnovnim ekološkim pitanjima savremenog društva, razvija kritički stav prema rastućoj degradaciji životne sredine i ukazuje na neophodnost racionalnog korišćenja prirodnih resursa.


Milisav Pajević

EKONEC klub čitalaca







29 views0 comments

Recent Posts

See All