top of page
Together
Let's Work
In cooperation with the Ministry of Economy and the Chamber of Commerce of Serbia, the project "Regulation of waste water systems within the framework of the circular economy" was implemented within the Center for Circular Economy.
Educational lectures were held in order to identify problems in the field of environmental protection related to the management, remediation and monitoring of waste water, in accordance with the principles of the circular economy with an effect on the management of economic resources and local self-government.
Through these lectures, the participants had the opportunity to become familiar with the rules and legal frameworks for the adequate treatment of waste water, as well as its reuse according to the basic principles of the circular economy.
REGULATION OF THE WASTEWATER SYSTEM WITHIN THE FRAMEWORK OF THE CIRCULAR ECONOMY
2022 year
Komunalni otpad jeste odvojeno sakupljeni otpad iz domaćinstva, uključujući papir, karton, staklo, metal, plastiku, biootpad, drvo, tekstil, ambalažu, otpadnu električnu i elektronsku opremu, otpadne baterije i akumulatore, kabasti otpad i mešani komunalni otpad i/ili odvojeno sakupljeni otpad iz drugih izvora, ako je taj otpad sličan po prirodi i sastavu otpadu iz domaćinstva ali ne uključuje otpad iz proizvodnje, poljoprivrede, šumarstva, ribarstva, i akvakulture, otpadna vozila i otpad od građenja i rušenja.
Da sav otpad ne bi završavao na deponiji, propisana su pravila šta se smatra otpadom za deponiju. Zbog toga grad Beograd uveo je sistem dva kante. Jedna kanta, reciklabilni otpad, otpad koji ima vrednost (može se ponovo upotrebiti ili reciklirati poput papira, kartona, PETa, aluminijumskih konzervi,flaša), druga kanta je za mešani (komunalni otpad).
1. Individualna domaćinstva - dve kante od 240l zelena kanta (komunalni otpad) i plava kanta (reciklabili)
2. Kolektivni smeštaj (stambene zgrade) - postavljeni su kontejneri od 1.1m3 i 3 m3, podzemni kontejneri, kontejneri za bočni utovar posebno za mešani komunalni a posebno za reciklabilni otpad. Otpad razvrstan na ovaj način, redovno odnose javno komunalna preduzeća grada Beograda.
* Opasan otpad iz domaćinstva I posebne tokove otpada, građani mogu sakupljati i predavati u centre za sakupljanje otpada ili u mobilne centre za sakupljanje otpada koji su postavljeni u svim pogonima JKP (svaka opština ima svoj pogon JKP u Beogradu).
* Kabast otpad se posebno sakuplja u odnosu na drugu vrstu otpada. Građani svake prve subote mogu svoj kabasti otpad ostavljati na unapred određenim lokacija od strane JKPa ili pored posuda za mešani komunalni otpad.
RECIKLABILI - Šta se smatra otpadom koji je pogodan i upotrebljiv za ponovnu upotrebu ili reciklažu, objašnjeno je u nastavku priručnika i razvrstan prema materijalima koji se sakupljaju.
Ambalažne kutije i sve vrste kartona, papir iz kutija u koje se ubacuje kancelarijski papir (BELI PAPIR), arhiva, papirne kese.
- Valovita lepenka (karton) - PAP 20
- Ravna lepenka (karton) - PAP 21
- Papir-PAP 22
Ova vrsta ambalaže se na odvaja u kantu koja je namenjena za papir
Karton je popularan materijal za pakovanje širom sveta. Mnoge činjenice i statistike o otpadu od kartona se preklapaju. Osim toga, većina papira i kartona može se skladištiti zajedno, a određene vrste reciklirati u istom procesu. (u zavisnosti od njihovog tipa)
Otkrijte koliko kartona i papira koristimo i odlažemo:
* Svet proizvodi više od 72 miliona tona kartona godišnje.
* Karton i papir čine 17% svetskog otpada – druga najveća količina posle hrane.
* Oko 90% proizvoda se isporučuje u kartonskoj ambalaži.
* Kartonu je potrebno oko dva meseca da se biorazgradi
* 40% otpada koji se baca jesu karton ili papir, oni su glavni ambalažni otpad u EU, i odgovorni su za 34 miliona tona otpada godišnje.
Kartonske kutije su jedan od najrecikliranijih predmeta na svetu. Nažalost, karton se ne može više puta reciklirati jer počinje da degradira kvalitet svaki put kada se reciklira. Međutim, i dalje ga treba odvojiti i poslati u postrojenja za reciklažu, a ne na deponiju kada dođe do kraja svog životnog veka.
Ove činjenice o recikliranju kartona pokazuju ogromne ekološke prednosti:
* Reciklaža jedne tone kartona štedi 7.000 tona vode i oko 210 litara ulja
* Reciklažom jedne tone kartona moglo bi se spasiti 17 stabala
* Pravljenje kartona od recikliranih materijala koristi 75% energije, u poređenju sa pravljenjem novog kartona od drveta.
* Reciklaža jedne tone kartona štedi 4.000 kV energije
* Za svaku tonu recikliranog kartona može se uštedeti oko 6,8 m3 deponije
Nakon što nekoliko puta prođu kroz proces recikliranja, vlakna postaju prekratka da bi zadržala strukturu. Tehnološki napredak i razvoj dizajna zače da kompanije za pakovanje u budućnosti koriste materijale koji su 20% lakši nego pre deset godina, što stvara manje otpada. Zato je bitno karton i papir sakupiti i predati ga na reciklažu operateru ili odložiti na mesto koje je namenjeno za to.
Sve plastične (PET) boce koje se koriste za piće od 0,5 L, 1L, 1,5L itd. Sa svih PET flaša pre odvajanja bilo bi korisno skinuti etiketu i čep. Etiketu odložiti u kantu za otpad a čepove sakupljti na jedno mesto i predati ih na reciklažu.
Bez obzira što su proizvodi od plastike,
ne sakupljaju se zajedno i moraju se
razdvojiti. Ova vrsta plastike se izuzetno
teško reciklira.
-
Od 1950-ih do 1970-ih, proizvedena je samo mala količina plastike, i kao rezultat toga, plastični otpad je bio relativno podnošljiv za sakuljanje i reciklažu.
-
Između 1970-ih i 1990-ih, proizvodnja plastičnog otpada se više nego utrostručila, što odražava sličan porast proizvodnje plastike i otežava njeno sakupljanje.
-
Početkom 2000-ih, količina plastičnog otpada koju smo proizveli porasla je više u jednoj deceniji nego u prethodnih 40 godina.
-
Danas proizvodimo oko 400 miliona tona plastičnog otpada svake godine.
-
Reke i jezera prenose plastični otpad iz duboke unutrašnjosti u more, što ih čini glavnim izvorom zagađenja okeana i okoline.
-
Procenjuje se da je 1.000 reka odgovorno za skoro 80% globalnih godišnjih rečnih emisija plastike u okean, koje se kreću između 0,8 i 2,7 miliona tona godišnje, pri čemu su male urbane reke među najvećim zagađivačima.
-
U našim okeanima trenutno se nalazi između 75 i 199 miliona tona plastike.
-
Otprilike 36% sve proizvedene plastike se koristi za izradu ambalaže, od čega 85% završi na deponijama.
-
Oko 98% plastičnih proizvoda za jednokratnu upotrebu napravljeno je od fosilnih goriva.
-
Recikliranje plastike dugo je predstavljalo izazove. Za razliku od stakla i metala, plastika se ne može više puta reciklirati bez pogoršanja kvaliteta.
Videli smo mnogo pozitivnih akcija, ali istina je da svi treba da uradimo više i zatvorimo slavinu za zagađenje plastikom na izvoru.
Boce i tegle su obično razdvojene po bojama ili oznakama: bezbojno (GL 70), zeleno (GL 71) i smeđe (GL 72). Pre odlaganja staklene ambalaže, potrebno je isparti boce ili tegle, ukloniti čepove i skinuti nalepnice.
U naseljima su uglavnom postavljena zvana za sakupljanje staklene ambalaže).
Sijalice, vatrostalne posude, prozorska stakla, ogledala, ne treba odlagati na mesta za sakupljanje stakla
Činjenice o staklenoj ambalaži:
-
Staklene posude kao što su boce i tegle mogu se lako reciklirati. Mogu se razbiti i zatim ponovo istopiti da bi se napravilo staklo za nove proizvode.
-
Staklo je prvi put zabeleženo da se proizvodilo oko 3000 godina p.n.e. Mesopotamija, Egipat, Sirija bili su središta proizvodnje stakla. Ali možemo zahvaliti drevnom Rimu što je staklo u našem svakodnevnom životu.
-
Pre nego što je čovek počeo da proizvodi staklo, priroda ga je već proizvodila. Kada grom udari u pesak, toplota može da istopi pesak u dugačke i vitke staklene cevi koje se nazivaju fulguriti. Takođe intenzivna toplota vulkanske aktivnosti ponekad spaja stene i pesak u crno staklo zvano opsidijan. Koji se često koristi u proizvodnji nakita, novca i oružja.
-
Svaka porodica u proseku koristi oko 500 staklenih boca i tegli godišnje.
-
Najveća staklena peć proizvodi preko milion staklenih boca i tegli svakog dana.
-
Smeđe staklo se često koristi u pivskim bocama jer ćilibarna nijansa reflektuje ultraljubičasto svetlo i stoga štiti pivo od kvarenja. Niko ne želi pokvareno pivo!
Činjenice o reciklaži stakla:
-
Staklo se može reciklirati neograničeno puta i neće izgubiti svoj kvalitet.
-
Reciklirano staklo se naziva kulet i zahteva nižu temperaturu zagrevanja od stakla koje se pravi od sirovina. To znači da zahteva 40% manje energije.
-
Pre recikliranja svu staklenu ambalažu treba isprati i ukloniti sve poklopce.
-
Staklo je savršeno za upotrebu u kući jer se može lako čistiti i koristiti godinama.
-
U proseku, staklo koje se predaje na reciklažu koristi se za proizvodnju novog stakla za 30 dana.
-
Za svaku tonu stakla koja se ponovo koristi u procesu proizvodnje štedi se otprilike 315 kg ugljen-dioksida.
-
Korišćenje recikliranog stakla štedi sirovine. Jedna tona stakla uštedi 589 Kg peska, 186 Kg sode pepela i 172 Kg krečnjaka.
Isključivo limenke od pića
Aluminijumske konzerve od sardina i sve ostale konzerve nisu pogodne za reciklažu.
-
Skoro 70% svih aluminijumskih limenki za piće se reciklira širom sveta, što limenku čini najrecikliranijim kontejnerom za piće na planeti.
-
Sve što je napravljeno od aluminijuma može se više puta reciklirati – ne samo limenke, već i aluminijumska folija, posude za hranu, okviri prozora, automobilske komponente. Sve se može istopiti i koristiti za pravljenje istih (ili drugih) proizvoda.
-
Svakog minuta svakog dana u proseku se reciklira 113.200 aluminijumskih limenki.
-
Korišćene aluminijumske limenke za piće mogu se reciklirati i vratiti na police supermarketa kao nove limenke za piće za samo 60 dana.
-
Ako aluminijumska limenka ode na deponiju, ostaće tamo 500 godina pre nego što oksidira i raspadne se.
-
Reciklaža jedne tone aluminijuma štedi emisiju ugljen-dioksida koliko i kola za skoro 43.000 km.
-
Recikliranjem jedne aluminijumske limenke štedi se dovoljno energije da bi televizor mogao da radi tri sata.
-
Za reciklažu aluminijuma potrebno je 95% manje energije nego za proizvodnju iz njegovih osnovnih sirovina.
-
Proces reciklaže generiše samo 5% emisije gasova staklene bašte.
Ovi odbačeni uređaji se smatraju e-otpadom i mogu postati pretnja po životnu sredinu i ljudsko zdravlje ako se ne tretiraju, odlažu i recikliraju na odgovarajući način. Uobičajene stavke u tokovima e-otpada uključuju računare, mobilne telefone i velike kućne aparate, kao i medicinske pomoćne uređaje.
„Globalni elektronski otpad je najbrže rastući tok otpada i predstavlja društveni i ekološki rizik", Piter Bejker, predsednik i izvršni direktor Svetskog poslovnog saveta za održivi razvoj ( „World Business Council for Sustainable Development“ )
* Ukoliko saberemo sve odbačene stare „pametne“ telefone, kompjutere i kućne uređaje koje ljudi širom sveta bacaju svake godine, njihova težina bila bi kao devet Keopsovih piramida.
*
-
Vrednost ovog otpada veća je od bruto društvenog proizvoda Srbije.
-
Prema novom izveštaju Ujedinjenih nacija, u svetu je tokom 2018. godine ikada napravljenih komercijalnih aviona. Samo 20% od toga je reciklirano, a ako se ništaproizvedeno 48,5 miliona tona elektronskog otpada, što je teže od svih ne promeni, UN predviđaju da bi do 2050. godine težina elektronskog otpada mogla da dostigne 120 miliona tona. Velika količina otpada nalazi se u morima i okeanima, posebno takvih vrsta koje imaju dug period razgradnje, kao što su metali, staklo i plastika.
-
Oko polovine ukupnog elektronskog otpada dolazi od ličnih uređaja, poput kompjutera, ekrana, „pametnih“ telefona, tableta i televizora - ostatak je od velikih kućnih aparata, poput uređaja za hlađenje i grejanje. Prosečan „pametni“ telefon ima više od 60 delova, uglavnom metala vrednih u elektronskoj industriji zbog visoke provodljivosti. Ovi delovi mogu da se poprave, recikliraju ili iskoriste kao materijali za novu robu. Prema UN-u, tokom 2016. godine bačeno je 435.000 tona telefona, potencijalno vrednih 9,5 milijardi dolara. Neki sastavni delovi zovu se retki zemni metali, koji se koriste za baterije i objektive kamera. Njihovo vađenje iz rudnika je izuzetno skupo i postoje samo na pojedinim delovima planete.
bottom of page